Letovanje u Egiptu - Iskustva i Saveti za Putnike

Dolazak u Kairo - Prvi Utisci

Za Kairo se tradicionalno leti popodne ili uveče. Moj dolazak u Kairo bio je u ponoć, a na aerodromu su nas dočekali naši nastradali turisti. To je bila prva slika koju sam videla kad sam izašla iz aviona - tužan prizor susreta porodica i povređenih koji razgovaraju kroz staklo, suze na sve strane. Moram vam priznati, i meni je malo falilo do suza, toliko je to bila tužna scena.

Susret sa Drugom Kulturom

Okret na drugu stranu - susret sa drugom kulturom. Žene u crnom, širokim narodnim masama, poznate kao "nindže", na sve strane. Spustili su nas u stari deo aerodroma, daleko od reprezentativnog, i sam taj prvi utisak je bio jeziv. Ljudi sa maskama protiv gripe šetaju aerodromom, nama su odmah dali dva kartona - jedan zdravstveni, jedan emigracioni - te smo ih popunjavali. Zatim su nam merili temperaturu nekim čudesima od kamera, i posle standardnih peripetija, izašli smo sa aerodroma na moje veliko zadovoljstvo, jer je unutra bilo i zagušljivo i sumorno.

Put do Stele di Mare

Put od aerodroma do Stele traje puna dva sata. Ko kaže da je stigao za manje vremena - laže. Put je ravan i kroz pustinju, tako da je beskrajno dosadan jer apsolutno ništa ne možete videti na tom putu. Stela di Mare je nešto kao selo - zapravo gomila stambenih zgrada i tri hotela.

Došli smo po teškom mraku, pa nismo stigli baš ni da sagledamo gde smo, ali već ujutru je sve bilo jasno. Odlično organizovan prijem gostiju, koji traje sve ukupno 10 minuta. U sobama smo bili oko dva iza ponoći, i tu nas je čekala večera. Posle onih sendviča u avionu, to je bila gozba.

Hotel Stela di Mare

Sam hotel nekada je bio italijanski, ali je pre nekog vremena (niko ne zna kada tačno) prodat Arapinu. Ta informacija puno govori, jer su Italijane i Francuze zamenili Arapi, a Srba ima daleko manje nego ranijih godina. Ipak, sve to još nekako funkcioniše, mada sudeći po komentarima ljudi koji se tu vraćaju već drugi ili neki čak peti put, daleko je to od one tzv. "italijanske" usluge.

Meni, koja nisam videla italijansku, ova arapska nije bila loša, iako u poređenju sa turskom - zabavna i smešna. Rešila sam da se ne nerviram i da ne dam da mi gluposti kvare odmor. Naša soba bila je uredna, redovno održavana i sve je radilo - što nije bio slučaj sa ostalim sobama naših turista.

Hrana i Restorani

Hrana u hotelu je svedena na jednoličnu i prilagođenu arapskom ukusu. Arapa preko nedelje ima taman toliko da znaš da su tu, ali kad dođe četvrtak, preplave hotel i onda tu nastaje pravi sukob civilizacija i kultura.

Usluga u restoranima je poseban hit. Konobari su veseli, ali do zla boga spori i nezainteresovani. Međutim, kad ih vidiš onako nasmejane, ništa ne možeš da im zameriš. Svaki čas nešto nema - koka kola je finiš, fanta is kaput, nema ananas, hoće jabuku... Naša deca su se smejala ko luda, "istražujući" šta tog dana nema.

Plaža i More

Plaža je peščana i zaista se tu može uživati - kad bi bar madraci za ležaljke imali. Kičmu sam ispravljala sunčajući se. More radi u dve smene - jedne je nedelje pre podne, a druge posle podne. Kad ga ima, pretoplo je i to je valjda najtoplije i najlepše more koje sam videla u životu. Ali kad ga nema - nema ga, što opet nije loše jer onda ima školjki, rakova i blata, i tu nastaje raj za decu.

Ove godine, valjda baš što ja dolazim, u moru je bilo bar milion meduza. Vadili smo kapitalce ko dečja glava. Egipćani se kunu da to nikad nije bilo, povratnici da to nisu do sad videli, a mi koji tu prvi put dolazimo, u more ulazimo ko da idemo u rat, naoružani koficama i lopaticama, uvek spremni da zamanemo ako se neka približi na bliže od metar. Prednost - naučili smo kako se love meduze.

Bazeni

Užitak za decu (a i nas, mada to niko od odraslih nije javno priznao) su bazeni koji su raspoređeni među vilama. To je više bara nego bazen, bar sudeći po toploti te vode. Ali ko je tu ušao, satima nije izašao, sve vadeći se na decu. Centralni bazen smo nekako prećutno ostavili Arapima da se u njemu kupaju, ali smo zato ove okupirali i zabranili bilo kome da tu promoli nos - zabranili bukom koju smo proizvodili.

Zdravstveni Problemi

Kao što sam i mislila, najveća mana ovog letovanja su bakterije koje se nalaze negde - još nismo ustanovili gde - a koje proizvode stomakne probleme. Ko ima sreće, završi sa par Antinala i par sati u WC-u. Ko nema sreće (kao ja), završi sa 40 temperaturom, grčevima i tri dana ležanja u sobi. Rešena da pobedim tu spodobu, nisam joj dala da mi upropasti godišnji, pa sam je ubijala nekim prejakim egipatskim lekom. Simptomatično je da su svi do poslednjeg odrasli Srbi prošli neki oblik ove dijareje, a ni jedno jedino dete. Neke naše teorije kažu da je stvar u kafi, mada tu teoriju pobijaju slučajevi koji kafu ne konzumiraju.

Izlet u Kairo - Piramide

Lepota ovog letovanja i nešto što u potpunosti vadi stvar i čini da se sa ovog letovanja, i pored bolesti i svega navedenog, vratim srećna, je odlazak u Kairo na obilazak piramida, Gize i muzeja. Sreća je da smo imali zaista sjajnog vodiča, tako da je taj izlet zaista bio vredan, iako naporan. Ali ako je moja šestogodišnja ćerka izdržala, onda nema razloga da neko drugi ne izdrži.

Zaključak - Da li vredi?

Stela di Mare je simpatično mesto za odmor, mesto na kome ćete se, ako niste cepidlake i zakerali (što ja jesam, ali sam tamo iz nekog razloga prestala da budem), provesti sjajno uz pravilnu upotrebu hrane, sunca i sa oružjem protiv meduza. Velike su šanse da se odande vratite srećni.

Šta ostaviti u Srbiji:

1. Ideju da je to hotel sa 4 zvezdice.
2. Ideju da taj "all inclusive" daje sve u fullu.
3. Predrasudu da u julu tamo ima 1000 stepeni.

Šta obavezno poneti:

1. Dobru volju da preživite 14 dana sa Arapima na istom mestu u isto vreme, pogotovo tamo gde se jede.
2. Svest da idete u kulturološki potpuno drugačiju zemlju.
3. Spremnost da se svemu tome prilagodite i smejete.

Da li sam jahala kamilu?

Ni mrtva! Ali svi ostali hrabri jesu.